Čovečanstvo se bavilo temom kriptologije hiljadama godina. Međutim, sve do sredine 20. veka, ona je bila tema od značaja samo za male, zainteresovane grupe: diplomate i oružane snage. U bilo kom vojnom sukobu, razmena poverljivih informacija i prisluškivanje bili su presudni za opstanak. Zbog osetljivosti materije, većina kriptoistraživanja su se u prošlosti obavljala u tajnosti.

Sa napretkom informatičkog doba i uvođenjem Interneta u javnu upotrebu, novi scenariji za kriptografske tehnike su postali dostupni, kao što su, na primer:

• Šifrovane konekcije i sigurne autentikacije za online bankarstvo
• Šifrovana komunikacija u mrežama mobilne telefonije
• Šifrovana komunikacija putem e-maila
• Elektronska alternativa za rukopis
• Elektronska zaštita (intelektualne) svojine (DVD, Pay-TV)
• Sistemi zaštite od krađe automobila (immobiliser)

Iako gorenavedeni spisak ne-vojnih, komercijalno upravljivih primena nije potpun, on pokazuje da kriptologija danas utiče na svakog člana informatičkog društva. Stoga, istraživanje i nastava kriptologije su od velikog značaja.

U početku, kriptoistraživanja u komercijalnom sektoru su bila sprovođena bez prisustva javnosti. Kao posledicu neprijatnih iskustava sa pristupom Sigurnosti Nepoznavanjem, kompanije su postepeno usvajale takozvani Kerchoff-ov princip, koji je formulisan 1883. godine.

Bezbedbnost kriptografskih sistema ne sme da zavisi od tajnosti algoritma. Bezbednost je samo zasnovana na tajnosti ključa.

U međuvremenu, po pridržavanju ovog principa, javna istraživanja i učenja na polju kriptologije postala su dobro poznata, i biće od još većeg značaja u budućnosti. CrypTool pruža idealno okruženje za učenje istorije kriptologije i trenutno stanje kriptoistraživanja i njihovih primena. CrypTool program i dodatni materijal mogu se koristiti za samostalno učenje i na predavanjima.